Садржај
Ранко МАНДИЋ, "Канибал у српској кући"
Да комунизам и сатанизам, односно сатанистичке секте, потичу из исте централе, да имају заједничку мајку – масонерију, нема никакве сумње, иако масони то родитељство настоје да прикрију испољавајући само извесне симпатије за овај превратнички и рушилачки покрет, признајући га једино као себи паралелни идеолошки правац. Средином двадесетих година (1925) истакнути руски масон Б. В. Астромов упутио је у име Аутономног руског масонства, ГПУ и совјетској власти позив на сарадњу. Астромов каже следеће: "Шта зближава Аутономно руско масонство са комунизмом? Пре свега, петокрака звезда... Та звезда је у масонству врло поштована... Даље, комунизам је на своју заставу ставио опште самоопредељење и братство угњетаваних народа. Руски масони такође позивају на такво братство, називајући себе грађанима света – и у томе се састоји сличност између два поменута правца. На крају, стремећи ка успостављању једнакости васпитања и животних услова, масонство се не разликује од комунизма, који је себи поставио исте задатке, при чему парола комунизма о уништењу личне својине наилази на пун одзив у масонству". Астромов даље говори о томе да "улога масонства у изградњи комунизма не би смела да буде много видљива, јер би се то руској интелигенцији учинило као слугењарство ЧЕКИ".
Деветнаести век обележиле су бројне познате личности и покрети који су дали значајан допринос развоју сатанистичке "културе" у Европи. То су на плану филозофије Огист Конт са својим позитивизмом, "религијом човечанства". Био је масон великог степена у француској ложи "Велики Оријент". Острашћени непријатељ хришћанства, Конт је предлагао човечанству једног новог Бога – људску врсту и синкретичку светску религију састављену од римокатолицизма, ислама и православља.
"Великани" овога века врше покушај спајања магије и науке. Западноевропски песници (Иго, Бодлер, Ренан, Бајрон, па и Љермонтов) – сви редом масони – химнама и одама које пишу у част Луцифера, покушавају да оправдају свог патрона оптужујући хришћанског Бога за "неправедну" осуду палог анђела.
Ђузепе Мацини, италијански револуционар, у сарадњи са америчким генералом Албертом Пајком, шефом Врховног масонског савета у Чарлстону (САД) и масоном Палмерстоном, министром краљице Викторије, ствара управни апарат, звани паладизам, преко кога врхови масонерије контролишу рад свих ложа у свету. Циљ им је да уз помоћ тајних сатанистичких друштава створе "универзалну републику". Пајк је у свом стану и у масонским храмовима у Вашингтону призивао духове. Пајков наследник, Адријано Леми, морбидни непријатељ хришћанства и егзалтирани поштовалац сатанистичког култа, шеф италијанске масонерије, мултимилијардер и финансијер италијанске револуције, Гарибалдијев пријатељ, уредио је у свом римском стану, у вили Боргезе, олтар Сатани. Када су општински чиновници после његове смрти отворили његову радну собу, угледали су огромну слику Луцифера изнад које је писало: Паладијски храм.
Најзад, 19. век је на свом крају (1888) доживео и оснивање "Кабалистичког реда ружиног крста (Розенкројц)", с циљем да се хришћанском свету објаве тајна знања из астрологије и алхемије.
