Садржај
Ранко МАНДИЋ, "Канибал у српској кући"
Када је реч о односу масонерије и сатанизма, питање је да ли о томе односу треба говорити као о односу два засебна ентитета, или као о ентитетима који су само правно-формално засебни. Чињенице говоре у прилог овог другог. Људским језиком казано – Сатана је породио масонерију, а ова опет рађа сатанистичке секте. Ради се о томе да је масонерија интелектуални, мислећи, креативни део, а сатанистичке секте делатни, практични, трговачки део јединственог организма. Они су у органском и акционом јединству. Масонерија је глава, а сатанистичке секте труп, ноге и руке истог тела.
Масонерија ствара, обликује и у разноврсним и разнобојним формама и униформама (преврати, револуције, ратови: локални, религиозни, грађански, међунационални, светски, верски...) на људско тржиште пласира сатанистичке идеологије, а секте својом делатношћу омекшавају терен и обезбеђују пласман робе. Делатност масонерије и сатаниста била је синхронизована кроз све епохе, а како и не би кад им је све заједничко: мржња према Богочовеку Христу и свему што је хришћанско, циљеви, методе и средства реализације циљева, култови, иконографија, ритуали, амблеми, креатори, вође и извршиоци...
Историја масонерије и сатанизма непобитно сведочи о њиховом заједништву. Ево неких примера тог заједништва. У Француској је у 18. веку основан масонски ред "Изабрано свештенство". Његови чланови баве се призивањем духова, белом магијом, теургијом. Њихов рад може се пратити у Француској и до данас.
У Немачкој у 19. веку Адам Вајсхаупт (1748–1830), језуита, професор канонског права на Универзитету у Инголштату оснива 1776. сатанско-масонски ред "Друштво баварских илумината" чије је друго име "Велики темпларски мајстори". За њега историчари и зналци масонерије и сатанизма кажу да се "чудовишни Адам Вајсхаупт може сматрати за једног од највећих злочинаца с најпакленијим умом за који зна историја људске расе... анархиста"... човек који као и сви масони највећег степена користи сатанизам у политичке сврхе. На конгресу овог сатанског реда у Франкфурту 1776. одређени су карактер и циљеви реда, а они су: "бацити народе у беду, тиранију, хаос и свет довести до параклизма анархије, посредством монструозне организације црне интернационале сатаниста".
Вајсхауптов порпарол и маг реда Ђузепе Балсамо, звани гроф Калиостро, је "свакако највећи чаробњак епохе просветитељства, маг у древном смислу те речи, и могло би се рећи последњи чаробњак", бавио се некромантијом, а ђаволи су му се приказивали у ликовима умрлих. На вечерима које су, у његову част, у својим дворовима организовали европски владари и племићи, па и кардинал Роан, демони су му се јављали у ликовима идеолога и вођа француске буржоаске револуције: Волтера, Дидроа, Монтескјеа, Робеспјера и Дантона.
Овај водећи масон 18. века био је и водећи сатаниста тога столећа. Вајсхауптови и Калиострови идеолошки другови били су кнез Метерних, Мирабо, Месмер, песник Гете, вајмарски војвода Карл-Август и други. Схвативши да је циљ илумината господарење светским богатствима, успостављање светске владе и свеопште цркве, њима се одмах после оснивачког конгреса у Вилхелмсбаду придружила елита тадашњег европског и светског банкарства и масонерије: Мајер Амшел Ротшилд, Стерн, Штајер, Вертмајер и Шустер. У 20. веку овом реду приступиће колоси америчког банкарско-индустријског комплекса: Рокфелер, Макнамара (бивши министар одбране САД), Томас Вотсон (председник мултинационалне компаније ИБМ), Честер Боулс (саветник председника САД), Елеонора Рузвелт из Теозофског друштва, Џемс А. Линен (председник "Тајм"-а), Рој Велински (премијер Родезије), Мигел Фуентес (председник Гватемале), Фред Џордан (председник спиритуалистичке интернационале),... као и други, до Кери Гранта. Они су финансирали изградњу светске цркве у Вашингтону.
Овом сатанистичко-масонском реду припадали су и сви превратници, анархисти и револуционари у временима која су следила иза његовог оснивања. Поред идеолога и вођа француске буржоаске револуције, ту су и "великани" комунистичких револуција: Лењин, Троцки, Зиновјев, Камењев, а највероватније и Јосип Броз. Зоран Ненезић у књизи "Масони у Југославији" пише да "није спорно чланство Карла Маркса у младићким данима у једној ложи илуминатског реда, побочног масонског система, као што је изван сумње и Марксов идејни обрачун са Прудоном, Бакуњином и Мацинијем који су били слободни зидари".
Овај идеолог комунизма, "типичан Јеврејин и масон који је устао против свих светиња, покушао је сатански да покраде Бога и властити народ. Наиме, месијанску идеју, која се односила на јеврејски народ као изабрани Божји народ, Карл Маркс је пренео на једну класу, на пролетаријат. И слично томе, како је Израиљ био изабрани народ, сада је нови Израиљ радничка класа, која је изабрани Божји народ, народ који је позван да ослободи и спасе свет."
