Садржај
Ранко МАНДИЋ, "Канибал у српској кући"
Опскурно дело Алистера Кроулија наставио је Антон Шандор Лавеј ширећи сатанистичке пипке широм света. Неки од тих пипака у виду сатанистичких секти допрли су и до земље Светог Симеона (Немање) и Светог Саве. Овај Велзевулов пород основао је 1966. у Сан Франциску Сатанистичку цркву.
Надахнут нечастивим, овај бивши циркуски дресир, написао је сатанску библију која је, на несрећу многих, преведена на многе језике. Данас Лавејева црква има на хиљаде присталица. Њој припадају многи познати и признати масони високог европског и америчког друштва – политичари, индустријалци, банкари, глумци, генерали, писци, песници и други. Овој секти припадала је и некада прва дива америчког филма, глумица Џејн Менсфилд, а секти је приступила само неколико дана пре него што ће погинути у саобраћајној несрећи недалеко од Њу Орлеанса.
Америчке новине, тога времена, писале су како јој се глава буквално откотрљала низ друм. Касније је Лавеј, показујући присталицама фотографије погинуле глумице, говорио: "Она је сада код нашег кнеза". Америчка штампа је писала да су Лавеју припадали и чувени амерички филмски режисер, пољског порекла, Роман Полански и његова прелепа супруга, провокативна Шерон Тејт. Несрећница је страдала у једном од најмонструознијих злочина које су извели њени истомишљеници сатанисти. Полански је био у сталној вези са Лавејом, који му је био саветник у току снимања филма "Розмарина беба". А и садржај филма је врло индикативан. У њему главна јунакиња, уз помоћ магије, постаје вереница Сатане и са њим рађа дете.
Масони, као Луциферови мисионари, неуморни су у развијању планова за одвајање људи од Христа и одвлачење људи у царство његовог противника... Измисливши сијасет својих организација, они не престају да стварају нове, или усмеравају постојеће, па и наводно хришћанске организације, у своје сврхе. Неке од њих биле су у почетку искрено хришћанске, да би их у току офанзиве на Христово царство, масони заразили својом идеологијом. Међу њима има и таквих за које обичан човек не би могао ни претпоставити да су део масонске, антихристовске мреже.
То су, на први поглед, безазлени клубови, као што су: Ротаријанци (за представнике професија), Оптимисти, Пенклубови, и сијасет других на око лепих и позитивно усмерених удружења. Њихова општа сврха је секуларизација: да форсирањем "хуманистичког" духа, у надхришћанским и наднационалним (интернационалистичким) скуповима, ослабе превасходну приврженост својих чланова хришћанству, подривајући њихову искључиву и недвосмислену верност Христу.
"Био сам непријатно изненађен сазнањем", пише Р. Ђурђевић, "да међу тим организацијама нађем и Хришћанску заједницу младих људи, као и Хришћанску заједницу младих жена... Могу рећи да сам тек касније дошао до сазнања о вези Масонерија – Комунизам – Хуманизам..."
Масонерија се маскира и разним именима. "Плаве ложе", тако се у изопаченој масонској мистици зову полутајна омасовљена масонска удружења. То су пиони масонерије, необавештена војска којом као крдом манипулишу тајни директори. Њихове "храмове" и зграде наћи ћете широм Америке, чак и у малим местима. Они ништа о правој, подмуклој масонерији и не знају. Они су поносни да су се уписали у, тобожњу, друштвену елиту. То је типична америчка буржоазија, често врло добар свет, али духовно неписмен и идеолошко-политички заглупљен. Ту су судије и адвокати, учитељи и професори, пословни људи, као и сви они који рачунају да ће једнога дана бити угледни и водећи грађани. У том смислу, масонерија служи као врста друштвене лествице за прављење каријере и пословних веза, нека врста легитимације о наводно вишем статусу тих људи у њиховим животним срединама.
